Cvet kamilice

Roman „Cvet kamilice” Peđe Ristića donosi nam neobičnu priču, slojevitu koliko i cvet iz naslova. Te male bele latice, koje preklapaju jedna drugu, dodiriju se ili se nalaze na suprotnim stranama koncentričnog kruga, predstavljaju skladno isprepletanu priču u kojoj se realno i onostrano dopunjuju, usmeravaju i saučestvuju u pojedinačnim sudbinama, ali i sudbini čovečanstva.

Pripovest o porodičnom stablu porodice Radović, šetnja je kroz drugu polovinu XX i prvu XXI veka, sa futurističkim predviđanjem decenije koja je pred svima nama. Kroz muške predstavnike porodice i njihove sudbine, Ristić pokazuje koliko neka spoljna sila i velike svetske igre utiču na živote običnih, malih ljudi, oduzimaju im porodice, mir, pa i život. Ipak, roman svojim krajem poručuje da postoji jedna jača, unutarnja sila, zajednička svakom čoveku, a to je ljubav.

U svojim životnim borbama i teškim zadacima i dilemama koje im život i vreme u kom obitavaju nameću, Momo, Mijat, Vladimir, Valdemor, Mijat mlađi i Peća, razvijaju svoju intuiciju, prate svoje snove i uz asistenciju Vasilise Prekrasne, pronalaze svoj put i smiraj. Svaki na svoj način, živi ličnu, porodičnu, nacionalnu, ali i opšteljudsku dramu u kojoj se, neretko, oseća kao šahovska figura.

Koloritu fabule doprinose i ženski likovi, iako se, na prvi pogled, nalaze u senci muških članova porodice. Vuka, Raisa, Milica, Olivera, svaka će na sebe preuzeti deo tereta svog muža ili sina, ponekad i obojice. Svaka od njih će videti cvetove kamilice koji niču iz glava voljenih muškaraca, ukazujući na njihovu krhkost i slojevitost, ali i povezanost krvlju i nekim slovenskim usudom.

Posebnu draž romanu daju iscrpna objašnjenja određenih pojmova i ilustracije, koji će čitaocu upotpuniti jedan neobičan svet u kom su se spojile istorija i tradicija, snoviđenja i realnost, ideali i zablude, izdaje i istine, sve ono opšteljudsko, mirisno i lekovito, kao kamilica.